Иако је трибина Удружења “Глас душе” најављена пре више од месец дана а сепаратисти прогласили “независност” пре више од 15 година, они који се нису “ни предали, ни продали” ништа нису урадили да организују било какав скуп или протест све ово време, иако су слични организовани чак и у Чешкој, већ су се “досетили” да протест организују баш у време најављене трибине и то не само истог датума већ и у исти минут!
Нарочито ме изненађује да скуп организују слободарске Народне патроле које води Дамњан Кнежевић и да скуп истог момента на друштвеним мрежама најављује, подржава и на њега позива др Јована Стојковић која о најављеној трибини одлично зна. Па ипак, није могло да се деси одлагање ни од сат времена, ако не дана, како би се што више пажње усмерило на укупне догађаје и актуелни положај Срба на Косову и Метохији. Ето, промакло им…
Трибина “Живот људи на Косову и Метохији – друштвено политичка перспектива” окупила је петоро учесника. Од тога тројицу без икаквих политичких, односно партијских, интереса а непосредних сведока најбитнијих догађаја, спремни да о њима без устезања говоре. За све ове године нико се није усудио да споји ове људе иако за њих врло вероватно знају сви “недавачи српског Косова”.
Учествују Његово преосвештенство, владика рашко-призренски у егзилу ГГ Ксенофонт, наследник владике Артемија на трону епархије која је прва прогнана након велике сеобе Срба под Арсенијем Чарнојевићем али једина до сада прогнана од екуменизмом, и ма било каквог другог кривоверја, запоседнутог Синода и Сабора саме СПЦ. Човек за кога се без имало претеривања може, и треба рећи, да на својим плећима храбро носи изнад површине читав брод СПЦ кога је талас екуменизма наумио да потопи и дивљачки бије и разбија са свих страна. Несумњиво неко од кога се и те како може чути сурова и сирова истина о људима и догађајима који су директно креирали процес који је Српску православну Цркву, као и Косово и Метохију, довео у тренутно стање, какво нам је свима познато али не и како смо ту доспели.
Затим младог доктора историје из Косовске Митровице, Милоша Дамјановића, јединог академског, и вероватно уопште и житеља овог града, који јавно сме и хоће да изнесе све чињенице и потпуну истину о ономе што се дешава данас и каквом су не само албанском већ и домаћем терору и криминалу изложени Срби овог поднебља који их масовније изгони неголи сав албански сепаратизам и тероризам последњих деценија а нарочито протеклих година актуелне власти.
Учествујем и ја као документарни фотограф и, можда нескромно али и на моју жалост ипак чињенично, већ 14 година једини српски независни новинар са Косова и Метохије. Рећи ћу само то да сам због свог писања изложен дугогодишњем прогону од стране режима иначе монтираном и неоснованом а да у томе што радим има неистине ваљда би ме пре оптужили за нешто конкретно него да се баве којекаквим смицалицама. Моје фотографије са КиМ објављиване су на многим местима у Србији и ван ње, самостално излагане до сада 15 пута у Србији а групно на преко педесетак изложби у свету, неке и награђиване. Изложба тих фотографија јесте саставни део и ове трибине.
До сада нисам видео да је неки догађај изазвао оволико интересовања међу људима као трибина о којој је реч а по томе што ми велики број људи прилази и распитује се о њој уз неизоставно пружање пуне подршке. Искрено, од мене је овакво интересовање било потпуно неочекивано и на моје огромно изненађење али и радост.
И питам се после свега, раде ли службе ишта кад им “промакне” па се “сасвим случајно” поклопи једна таква трибина са протестом закаснелим недељу дана?
Да, без устезања вас позивам да присуствујете трибини “Живот људи на Косову и Метохији – друштвено политичка перспектива” која ће се одржати у Београду, 24. фебруара у СКЦ “Ћирилица”, Скерлићева 12, у 18 часова, где ћете чути оно што другде немате прилике да чујете. Живу, истиниту реч и сведочанство из непосредног искуства о животу Срба на Косову и Метохији пре него да одете на још један скуп, судећи по претходнима којима смо масовно изиграни, јалов и без икаквог ефекта. Јер, “Истина ће вас ослободити” зато је и нападају јер нас не желе слободне.
Зашто је потребније да чујемо истину? За одговор је довољно је то што нам јасно стављају до знања да не желе да је чујемо.
Деценије су прошле а да нам слободу нису донели ни један скуп ни протест који пружају само оно што било који спортски догађај пружа, мало галаме, узвикивања парола, групно певање, пљескање, навијање и осим улудо испражњених батерија, и испражњену душу.
Жалим што ово пишем и што све изгледа као да се изнова делимо али мора се чинити што се учинити може. За жаљење времена ипак немам, а није ни моја кривица.
Дописник са Косова и Метохије, Иван Максимовић
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!
Коначно прави и искрени скуп људи који се истински боре не само за свој опстанак већ и опстанак целог срБског народа