Брисање косовскометохијских Срба са бројног стања, још живих а већ новомученика, одмах отвара два следећа проблема:
1) Проблем Српске православне цркве на Косову и Метохији, и
2) Проблем општина Прешево, Бујановац и Медвеђа.
Кад је реч о СПЦ већ сада је јасно на који начин ће терористи из Приштине уз подршку својих ментора са Запада решити тај проблем и Српску православну цркву заменити Косовском православном црквом: процес ће бити представљен као имовинско-правно питање, а не религијско. То нам потврђује пример елиминације Украјинске православне цркве а они који боље познају историју знају да је нешто слично већ рађено баш на Косову и Метохији, вероватно у виду пробе.
Погледајмо шта о томе пише Свети Патријарх Павле у извештају Светом Архијерејском Сабору Српске Православне Цркве 1986/87. године:
“Крајем прошле и почетком ове године, нашли смо се у чуду од нове врсте невоље. У једном селу код Суве Реке, имали смо потребу за поседовним листом за цркву и порту и добивши га, видесмо да уместо црква пише „џамија*. Случај грешком – помислисмо и потражисмо да се исправи. Међутим, у поседовном листу за цркву у другом месту, нађе се да место црква пише „кућа“. Потражимо поседовне листове за друге цркве и црквишта. Имали смо шта видети. Црква Св. Петра и Павла у самој Сувој Реци, седишту Скупштине Општине, уведена је као „џамија“. Стара црква у Речанима, из 1370. г. уведена је исто тако. Чак у поседовном листу манастира Св. Тројице код Мушутишта пише: ,,Добро манастира Св. Тројице,: парцела 3665, бр. плаца 13/62, назив земље или потеса: Бела Рудина, двор. џамијаја“. Црква Св. Николе у селу Дворане и црква Св. Николе у селу Поповљане воде се у катастру као „кућа”, а црква Св. Уроша у селу Селогражде као „зграда”.
To нас побуди да потражимо извештај од пароха да виде како су уведене цркве у осталим местима на Косову и Метохији. У геодетској управи у Пећи, као џамије убележене су цркве у Витомирици, Сиги и Гораждевцу. Исто тако је уведена и наша црква у Ђаковици, Гњилану, Будриги, Пасјану, Кос. Каменици. У Геодетској управи у Ораховцу све наше цркве уведене су или као кућа или као зграда, чак и црква манастира Зочишта.
Село Пећани на Косову и Метохији камени прозорски оквир са цркве Ваведења Пресвете Богородице,уграђен у албанску кућу.
Снимак из 1966.годЦрквишта порушених наших цркава у току II светског рата нису уопште регистрована као црквишта, него као општенародно добро. Црква у Брњачи код Ораховца порушена током II светског рата, па обновљена после рата, није уписана ни као црква, ни као зграда, никако.
О овоме сам известио Свети Архијерејски Синод и Комисију за односе са верским заједницама у Приштини рекавши: „Не треба много домишљања за закључак да ови поступци спадају у план заступника принципа етнички чистог Косова’ да се и званичним актима покаже да на Косову нема ни Срба, ни њихових цркава,а оно што држе то су џамије које је власту у старој Југославији одузела насилно од муслимана и дала Српској цркви. Или да су овде дизане џамије још у XIV веку, кад Турци нису ни били прешли на Балкан.” Било како било, тек добро није. Да не помињем насиља силовања и друге иесреће.” (1)
Тачка на проблем Косова и Метохије може да се стави само реинтеграцијом тог дела територије војним путем и депортацијом Албанаца у матичну земљу.
Димитрије Марковић
1. Епископ рашко-призренски Павле. Извештаји са распетог Косова, Светом Архијерејском Сабору Српске Православне Цркве 1975-1990. Издавачка фондација Архиепископије београдско-карловачке, Фондација патријарх Павле, Београд 2013. стр. 428-429
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!