Пише: Игор Пшеничников, политиколог
Москва је престала да се претвара да не примећује дволичност званичног Београда и његово фактичко саучесништво у рату против наше земљe
Руска спољна обавештајна служба дала је сензационалну изјаву. Суштина тога је да српске одбрамбене компаније, упркос проглашеној неутралности Београда, настављају да испоручују муницију Украјини. СВР је свом извештају дала врло сажет наслов:
„Српска војна индустрија покушава да пуца Русији у леђа“.
Али није сензација да је Спољна обавештајна служба разоткрила двоструку игру председника Србије Александра Вучића, који себе назива „пријатељем Русије“ и истовремено снабдева оружјем кијевски режим. Оно што изненађује јесте да је Москва коначно престала да се претвара да не примећује дволичност званичног Београда и његово де факто директно саучесништво у убиству руског народа.
До Москве и назад
Како је саопштио СВР, да би прикриле своје антируске активности, српске компаније користе лажне сертификате крајњих корисника и земаља посредника. Међу овим последњима су чланице НАТО-а, односно Чешка, Пољска и Бугарска, као и афричке државе. У шеме испоруке оружја Украјини укључене су највеће компаније војно-индустријског комплекса Србије, укључујући Југоимпорт СДПР, Зенитпром, Крушик, Софаг, Рејер ДТИ, Слобода, Први Партизан и друге.
Допринос браће
Допринос српских одбрамбених радника рату који је Запад покренуо против Русије износи стотине хиљада граната за МЛРС и хаубице, као и милион комада муниције за малокалибарско оружје. „Мало је вероватно да се такве залихе могу оправдати „хуманитарним разматрањима”. Оне имају једну очигледну сврху – да убијају и сакате руско војно особље и цивилно становништво Русије“, каже се без имало пристојности у извештају СВР.
Дакле, званична Москва – неочекивано за многе у Русији и Србији – оштро и грубо је иступила против званичног Београда. Ово је посебно вредно пажње с обзиром на то да је председник Србије Вучић планирао да посети Москву како би прославио 80. годишњицу победе над фашизмом и представио се као страдалник „за љубав према Русији“. Бирократе ЕУ су претиле Србији озбиљним тешкоћама на путу уједињења ако Вучић оде у Москву. И он је, у својим јавним изјавама, јасно ставио до знања да би његово путовање у Москву 9. маја могло лоше да се заврши по њега због претњи из Брисела, али би ипак отишао јер Русију сматра пријатељем Србије.
Да, Вучић је отишао у Москву. Али, како су многи у Србији уверени, то је учинио под притиском српске јавности и не само да би постигао политичке поене код куће, где огромна већина становништва Русију традиционално сматра својим најближим и јединим лојалним савезником и подржава СВО у Украјини. Одбијање да оде у Москву на јавни позив председника Путина нанело би Вучићу непоправљиву штету у очима сопственог народа.
У међувремену, за апсолутну већину Срба, као и за оне у Русији који помно прате ситуацију у Србији, није било изненађење да је Вучић по повратку из Москве практично дезавуисао сврху свог присуства на Паради победе на Црвеном тргу.
Непосредно после свечаности у руској престоници, Београду је у посету допутовала висока комесарка ЕУ за спољну политику и безбедност Каја Калас. Тамо се састала са председником Вучићем и представницима Владе Србије на челу са премијером Ђуром Мачутом. Током састанка размотрена су питања која се односе на убрзање процеса европских интеграција Србије и наставак дијалога Београда и Приштине.
Корак ка Русији, два корака до ЕУ
Мацут је госту из Брисела јасно поручио да Србија “остаје чврсто опредељена за чланство у Европској унији” и да је “дошло време да се предузму конкретни кораци у том правцу”. Реч је о признању Косова од стране званичног Београда. Србија током Каласове посете није давала никакве јавне изјаве о конкретним корацима ка нормализацији односа са косовским Албанцима. Али добро је познато да је главни и, заправо, једини услов да ЕУ прими Србију у своје редове јесте признање независности Косова од стране Београда.
Сва питања у оквиру усклађивања српског законодавства са законима ЕУ су де факто споредна, ако се у Бриселу уопште сматрају условом за пријем Србије у ЕУ. И, наравно, од Београда се тражи да осуди Русију. А та осуда је изражена управо у сталном изјашњавању председника Вучића и његових званичника да Србија има „само један пут – у Европску унију“.
Судећи по Мацутовој жељи да се убрза процес европских интеграција Србије, званични Београд је спреман да крене ка формалном међусобном признању са Приштином. То би могло да буде попустљивост због које је ЕУ спремна да зажмури пред Вучићевом посетом Москви и његовим каснијим јавним изјавама о пријатељству са Русијом.
Сасвим „случајно“ на дан Каласове посете Београду, Зеленски је позвао српског председника. Према Вучићевим речима, имали су „добар и отворен разговор“. „Разговарали смо о билатералној сарадњи, европском путу Србије и Украјине, а посебно о сарадњи у формату Украјина-Југоисточна Европа“, написао је председник Србије на својој страници на друштвеним мрежама.
Српски Телеграм канали су буквално исмевали Вучићев коментар о разговору са Зеленским. Генерална суштина изјава је била да, ако је веровати званичном извештају о суштини разговора, Зеленском није пало на памет ништа паметније него да позове Вучића и разговара са њим о чланству у Европској унији – организацији која је изузетно непријатељска према Русији и која планира да је уништи. Свима је било јасно да су Каласова посета Београду и истовремени позив Зеленског били пропагандна емисија усмерена не само на Москву.
Србија у тигању
У контексту извештаја СВР, не би било сувишно подсетити се да прича о испоруци српског оружја Кијеву није нова. Информације исте природе, које је СВР сада ширио, већ су се појавиле. Само је званични Београд некако волшебно успео да остане изван оштрих критика из Москве.
Време је да се отворено каже да Вучић у Србији има имиџ издајника, који је за њега чврсто успостављен због његове политике признавања независности Косова и његовог дволичног става у украјинском сукобу, током којег званични Београд снабдева Кијев оружјем преко трећих земаља и на свим међународним званичним догађајима, заједно са целом Европом, подржава Украјину и осуђује руску „агресију“ .
Довољно је подсетити се како је Србија у марту ове године у УН гласала за украјинску резолуцију којом се осуђује Русија. Дан касније Вучић је рекао да је Србија то урадила „грешком“ и у телевизијском обраћању јавно затражио опроштај од свог народа који подржава Русију. Вучић је дипломатским каналима Кремљу објаснио и да је Србија гласала на један начин, а да је мислила другачије. Јавност у Србији и Русији отворено је исмејала ову Вучићеву невешто лукавство.
Међутим, председник Србије није могао да остане по страни. Истог дана када је СВР издао своје саопштење, он се званично обратио нацији. Чини се да је Вучић устукнуо, али тек пошто га је СВР довео у безизлазну позицију. Рекао је да ће „блокирати сумњиве трансакције које би могле да наоружају кијевски режим“. Вучић је рекао да је формирана заједничка радна група са Русијом и да ће бити проверени сви уговори са нејасним коначним примаоцем.
Истовремено, шеф Србије је нагласио да у војно-индустријском комплексу земље ради 25.000 људи, а предузећа морају да функционишу. Тиме Вучић суштински оправдава снабдевање Кијева наоружањем економским интересима Србије. Како се то другачије може протумачити?
Читава Србија већ кључа. Српска патриотска јавност експлодира. „Сада је и Србија на дневном реду. Коначно, руска СВР је објавила продају оружја и муниције од стране Србије Украјини. Вучић је коначно отписан.
„Ми, Срби, уморни смо од Вучића и начина на који он претвара Србију у Евро-Колумбију“,
написао је један српски корисник друштвених мрежа, изражавајући, можда, опште мишљење апсолутне већине Срба. Да видимо.
Извор: Пише политиколог Игор Пшеничников за Звезду
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!