Пише: Кит Кларенберг https://www.kitklarenberg.com/p/usaid-exported-cia-balkan-terror, Глобални деликвент
Децембра 19., Џејмс Фоли, амерички амбасадор на Хаитију од 2003. до 2005. године, објавио је у помахниталој антикомунистичком Мајами Тајмсу ауторски текст експлозивног набоја. Он је јадиковао како је земља постала “темпирана временски бомба”, са стотинама хиљада избеглица које прете да емигрирају у САД, “растућим насиљем банди”, повлачењем “хуманитарних организација” због “претњи”, и “криминалним” ентитетима “на ивици” да потпуно преузму Порт-о-Пренс. Његов лек био је једноставан – директна “интервенција” САД како би се осигурала локална контрола и поново успоставио “примат Вашингтона у хемисфери.”
Као човек ЦИА у Порт-о-Пренсу на почетку миленијума, Фоли је био на првим линијама бруталног удара који је срушио популарног, легитимно изабраног, антиимперијалистичког председника Жана-Бертрана Аристида са власти, и свих ужаса који су уследили. Као што је новинар и академски истраживач о Хаитију Џеб Спрагу открио у фебруару, Аристидово свргавање било је оркестрирано од стране ЦИА, у директној координацији са најекстремнијим, убилачким локалним опозиционим елементима. Овај трагични догађај произвео је бескрајан пад у ноћну мору правне несигурности, која у земљи траје до данас.
Масакри невиних цивила сада су свакодневна ствар на Хаитију, цивилно друштво практично не постоји, а велике силе користе хаос као полигон за тестирање техника репресије и пацификације које се касније примењују и на другим местима. Ипак, постоји основни елемент овог националног сиромаштва који до сада није био испитиван. У септембру 2004. године, Канцеларија за иницијативе прелазне фазе УСАИД-а, која “проширује америчке спољнополитичке интересе… искоришћавајући нове могућности”, односно управља променама режима, послала је ветеране (тзв.) Косовске ослободилачке војске у Порт-о-Пренс:
“Тренери и менаџери Косовског заштитног корпуса, цивилне јединице која се углавном састоји од бивших чланова (тзв.) Косовске ослободилачке војске, послати су на Хаити да процене како би косовски модел могао бити примењен тамо.”
“ОВК” је била садистичка, таргетирајући цивиле, тргујући људским органима на црно, ЦИА и МИ6 подржавана наркотерористичка милиција која је годинама водила дивљачки побуњенички рат у Југославији. Њихов циљ био је да створе етнички чисто Косово, у служби обнављања Велике Албаније из нацистичког периода. Када су југословенске снаге напустиле покрајину након тромесечног НАТО бомбардовања против Београда у јуну 1999. године, “ОВК” је почела да спроводи потпун геноцид над локалним неалбанским становништвом, убијајући бројне Бошњаке, Роме, Србе и друге мањине, док су преживели бежали.
Албанци нису били ретки на мети “ОВК”, било да су били криминални ривали, подржавали мултиетничку Југославију или једноставно одбијали прекомерну варварску делатност ове смртоносне фракције. “ОВК” је била углавном заштићена од правних последица за свој монструозни поход директним америчким декретом. Међутим, оптужница против тадашњег премијера Косова Рамуша Харадинаја и његовог заменика Идриза Баљаја 2005. године, описује типичну судбину оних који су се прешли допунску меру Ал-Каиде. Након што су ухватили трочлану ромску породицу и отсекли нос једном од њих:
„Идриз Баљај је сваког од тројице мушкараца посекао по врату, рукама и бутинама, утрљао со у посекотине и зашио их иглом. Баљај [их] је затим умотао у бодљикаву жицу и користио алат да забије бодљике жице у њихово месо. Баљај је такође убо [једног] у око. Тројица мушкараца су затим везана за возило Идриза Баљаја и одвучена… Од тог дана нису виђени живи и претпоставља се да су убијени.”
Харадинај је био оптужен за низ сличних ужасних злочина, укључујући вишеструка силовања, а лично је планирао и надгледао “ОВК” помахнитали, ултранасилни геноцид у периоду након бомбардовања Косова. У новембру 1999. године, „убиство и киднаповање“ “ОВК” у југословенској покрајини коју је окупирао НАТО смањило је српско становништво Приштине са 40.000 на само 400. Ипак, Харадинај је провео само два месеца у затвору. Случајно, он је био широко извештаван као “кључни амерички војни и обавештајни агент” током НАТО бомбардовања.
‘Косовски модел’
“ОВК” је подучавана у њеном безграничном дивљаштву од стране британске и америчке војске и обавештајних служби, као и извођача радова укључујући озлоглашени МПРИ*. Косовски заштитни корпус био је наследник “ОВК” по мандату УН, задужен да делује као прва помоћ у одређеним контекстима, али му је формално забрањено да обавља функције реда и закона, због грозне историје језивог секташког насиља његове матичне организације. Требало је да буде разоружана, али то се никада није десило. Косовски заштитни корпус је била последњи ентитет који би било ко требао да консултује да би се повратила стабилност у Хаитију након пуча.
Ипак, Вашингтон је дуго планирао да „трансформише [“ОВК”] из банде герилских бораца у политичку снагу“. Запањујуће, нико други до будући амбасадор Хаитија Џејмс Фоли био је на челу ових напора. Као високи званичник Стејт департмента током НАТО злочиначког бомбардовања Југославије, отишао је даље од било ког другог америчког апаратчика не само да је отворено прослављао интимну везу Вашингтона са милицијом за масовна убиства, већ је недвосмислено признао да се “ОВК” припрема да постане актер власти на послератном Косову:
„Желимо да развијемо добар однос са њима док се трансформишу у политички оријентисану организацију… [“ОВК”] би имала прилику да крене напред у својој потрази за самоуправом у ’другачијем контексту‘. Ако можемо да им помогнемо, а они желе да им помогнемо у том процесу трансформације, мислим да ту нико нема чему да се противи.”
Фоли је изнео те коментаре у фебруару 1999. године, пре него што је почео зликовски напад НАТО-а на Југославију. Очигледно, чак и у тој раној фази, он и други амерички званичници су унапред гледали како ће Косово претворити у америчку колонију, са својим средствима “ОВК” која је водила представу, брутално чистећи све и свакога ко Вашингтону стоји на путу. А то је управо и постигнуто. Фолијево именовање за америчког амбасадора у Порт-о-Пренсу у мају 2003. такође може указивати на језиво предвиђање међу одређеним актерима о томе шта ће се ускоро догодити на Хаитију.
Аристидово свргавање никада не би било узето олако од стране његових локалних присталица, не само због тога што је његово избацивање неизбежно ослободило опасне криминалне, милитантне, фашистичке елементе, који би их циљали. Ово је укључивало следбенике америчке марионете Франсоа Дувалијеа, који је владао Хаитима од 1957. до 1971. године као брутална полицијска држава, путем пакленог апарата за шпијунажу и терор. Овај Мефистофелевски спој је разбио Аристид, уз скоро јединствену подршку јавности. Као резултат тога, многи Хаићани су фаворизовали самоодбрану, били су наоружани и спремни за невоље, ако до њих дође.
Стога можемо наслутити да су САД скоро годину дана пре фебруарског пуча 2004. сматрале неизбежним и планирале брутални обрачун са присталицама Аристида скоро годину дана пре фебруарског пуча 2004. године. Фолијева вољена “ОВК” била је идеалан кандидат не само за стратегију таквог крвопролића, већ и за помоћ у трансформацији побуњеничких паравојних фракција на Хаитију, које подржава Вашингтон, у формалне полицијске и војне јединице, које ће спроводити кампање насиља и репресије против специфичних циљаних група, легализована ознаком одобрено. Ово је био „косовски модел“ који је УСАИД настојао да примени у Порт-о-Пренсу после Аристида.
‘Насилна нација’
Тако је било и у јануару 2004, током прославе двестогодишњице независности Хаитија од Француске коју је бојкотовао Запад неколико векова раније, а којој су присуствовали Аристид и гости, укључујући јужноафричког председника Табоа Мбекија, локални пучисти су интервенисали да униште скуп, упуштајући се у брутално насиље. Ово је био искра која је запалили ЦИА пуч у Порт-о-Пренсу месец дана касније. Према процурелом америчкој дипломатској депеши, то је било оркестрирано од стране ЦИА у сарадњи са „сумњивим појединцима“, као што је локални олигарх повезан са паравојним снагама Хју Париз.
Аристид је одмах отет од стране америчких снага, а затим летом одвезен у Јужну Африку. Његове скромне, али контекстуално револуционарне социјалне реформе су одмах укинуте, а Хаити је нагло пао у пропалу државу. Дивље паравојне снаге радиле су прековремено како би сузбиле јавну опозицију, посебно међу базом подршке обореном председнику. У међувремену, хиљаде „мировњака“ УН и САД, наводно распоређених да одржавају ред и спрече масакре над цивилима, биле су директно умешане у те саме покоље. Управо иста ужасна прича одиграла се на Косову, захваљујући “ОВК”, након јуна 1999. године.
Угледни британски часопис Лансет Медицал Журнал открио је да је око 8.000 људи убијено у Порт-о-Пренсу, у року од две године од фебруарског државног удара 2004. У периоду од само месец дана, 1.000 тела је бачено у масовну гробницу. Истовремено, државне структуре Хаитија су биле прочишћене од свих и свих званичника који су остали лојални Аристиду и његовим прогресивним програмима. Масовна отпуштања из владиних институција и брутални удари на синдикате били су рутина. Новинари дисиденти су се суочили са хапшењем или чак убиством. Медијске куће које су подржавале Аристида биле су затворене, обично буквално под претњом оружјем.
Паравојна фракција Национални револуционарни фронт за ослобођење и обнову Хаитија била је на челу пуча у Порт-о-Пренсу. Западне новинске куће су одмах почеле да говоре о дивљачкој фракцији као о следећој влади Хаитија. У априлу 2004, дугогодишњи ослонац против Аристида и шеф ФЛРН-а Гај Филип рекао је за Мајами Хералд да би његов први чин на функцији, ако буде изабран, „био да поново успостави” војску Хаитија, како би „насилној нацији дао осећај сигурности”. Такође се надамо да би то подстакло стране олигархе да направе ковницу новца у Порт-о-Пренсу:
“Ово би била професионална војска, а не она коју смо имали… Не можете имати стране инвеститоре без безбедности.”
У истом извештају се наводи да ће ултранасилни елементи који су кључни за Аристидово свргавање „предати своје оружје полицији следећег месеца“. Вероватно, управо на начин на који “ОВК” то није урадила. Те побуњеничке фракције су касније трансформисане у политичку партију скоро идентичног имена, Национални фронт за обнову. Поштовање медија према Филипу није могло бити јасније. Мијами Хералд је одговорно приказивао Филипа као “дивљачки популарног”, хвалећи његов “дечачки шарм”, иако су признали његове личне везе са „шверцом дроге“.
Ипак, на председничким изборима на Хаитију у фебруару 2006. Филип је освојио само 1,97% гласова. Сличан резултат је постигао ФРН на истовременим изборима за Сенат, остављајући их без изабраних представника. Брзо премотавање напред до данас, и он и његова странка су прилично заборављени. У међувремену, хаос који је покренула ЦИА и који је одржавала “ОВК” пре 20 година на Хаитију само се појачао. А сада Вашингтон има идеалан изговор – – и самостално написану правну оправданост – за потпуну инвазију.
МПРИ (Military Professional Resources) “Војни професионални ресурси” приватна је војна компанија основана 1987. године од стране осам бивших високих официра америчких оружаних снага. У њеном саставу се налази око 340 бивших америчких генерала.
Кит Кларенберг је независни британски новинар који пише и текстове објављује на порталима независних западних медија и својој личној платформи “Глобални деликвент”. Његово познавање али и отворен, истинит и храбар однос према британској умешаности махом у ситуацију на Косову и Метохији, као и критика албанског нарко-теористичког узлета на крилима западне подршке, фасцинира смелошћу која долази из једног од највећих центара анти-српске хистерије, Лондона.
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!