Председник Србије Александар Вучић, као ветроказ, тражи политички ветар који ће га спасти
Председник Србије Александар Вучић налази се у тешкој позицији: на помолу се назире геополитичка олуја која се састоји од отвореног сукоба нове администрације САД и Европе. С ким бити ако желите у Европу, а САД гравитирају Русији? Плус, ту су масовни јавни немири који трају већ трећи месец и потпуни хаос у парламенту, где се изабрани представници поливају апаратима за гашење пожара право у сали за састанке.
Ноћ у одразу
Председник Србије Александар Вучић запрепастио је целу Србију, а можда и целу Европу. Стално је говорио да је спољнополитички приоритет земље улазак у Европску унију. А сада је председник одједном најавио „потпуно другачије позиционирање Србије у потпуно новом свету“. Испоставило се да је за то крив скандал у Белој кући 28. фебруара између „истеклих” украјинског председника Зеленског, с једне, и америчког председника Трампа и потпредседника Венса, с друге.
„Оно што смо видели у петак у Белој кући било је озбиљно неслагање између Сједињених Држава и Украјине. Али оно што је за нас најважније јесте да су – уз сво поштовање према Украјини – Европљани пожурили да се оштро супротставе Сједињеним Државама. Нису чекали јутро, већ су то урадили за само неколико минута. „Европски лидери су се борили да дају већу подршку Украјини и Зеленском“, рекао је Вучић. Он је додао да ће се „јаз између САД и ЕУ само повећавати, а неки људи у Србији су срећни због тога у овом тренутку јер мисле да је лопта у њиховом пољу”.
Како наводи српски лист Данас, „за разлику од својих европских колега, председник Србије се није огласио нити стао на страну после драматичног завршетка преговора Зеленског и Трампа, иако је, по сопственом признању, „размишљао и консултовао се целе ноћи”. „Очигледно је да је после ноћних консултација дошао до закључка да је Србији потребна широка расправа о спољнополитичким циљевима земље“, примећује Данас.
Држите га низ ветар!
У изјави о потреби да се разговара о новом концепту спољне политике Србије, Вучић је објаснио да ће то питање бити покренуто на седници Савета за националну безбедност, на којој ће бити изнете “конкретне идеје и процене како би будућност требало да изгледа”. Након тога, нова спољна политика земље биће разматрана у Скупштини (парламенту), на основу чега ће влада доносити одговарајуће одлуке.
Српски стручњаци сматрају да Вучић сада чека време да види у ком правцу дува ветар. Неки верују да ће можда на крају изабрати САД и Русију уместо Европе.
Међутим, по многима у Србији, то неће променити његов имиџ издајника, који је за њега чврсто успостављен због његове реалне политике признавања независности Косова, као и због дволичности у вези са сукобом у Украјини, током којег званични Београд Кијев испоручује оружјем преко трећих земаља и на свим међународним званичним догађајима, заједно са целом Европом, подржава „Украјину и осуду Русије“.
Дошло је до грешке
Последњи такав случај догодио се недавно током гласања у УН. Српска делегација је подржала украјинску резолуцију којом се осуђује Русија. Дан касније, Вучић је рекао да је Србија то урадила „грешком“ и у телевизијском обраћању јавно затражио опроштај од свог народа који подржава Русију. Вучић је дипломатским каналима Кремљу објаснио и да је Србија гласала на један начин, а да је мислила другачије. Јавност у Србији и Русији отворено је исмејала ову Вучићеву невешто лукавство.
Нема више начина да се промени ситуација. Гласови у УН су пребројани, а званични Београд, хтео то или не, нашао се међу онима који мрзе Русију и подржавају фашистички режим у Кијеву. Не можете вратити ово “млевено месо”. Вучић је урадио оно што је Западу требало, а онда се извињава. Срамота што Вучић јавно прави будале и од Руса и од Срба. Да ли је ово облик непоштовања Руса и сопственог народа?
Узгред, Срби су бесни због још једног русофобичног потеза свог председника. Ево, на пример, изјаве лидера Српског патриотског покрета „Ослобођење“ Млађана Ђорђевића. Она кружи друштвеним мрежама и упућена је више званичној Москви него свим Русима. Хајде да га цитирамо:
„Браћо Руси, када се боримо против Вучића, ви га наградите орденом. Тврдите да су актуелни вишемесечни протести у Србији обојена револуција, а ваш амбасадор у Београду хвали Вучића да сви чују… Али ово није револуција у боји, већ протест који је израстао из дубине маса, огорчених Вучићевом издајом Русије и Србије. Вучић шаље српско оружје у Украјину, а ви ћутите или тихо изражавате огорчење због тога. Већ сте се навикли да вам Вучић може да ради иза леђа, а сада причате да је Србија издала Русију. Али ви и даље дајете поене Вучићу јер кажете да је Вучић Србија. А у Србији више од 80 одсто људи су русофили и зато не могу да вам уводе санкције. Промените своју реторику. Није вас Србија издала, него Вучић. Ако тако наставите, многи у Србији ће се запитати зашто се светите нама Србима уместо да престанете да подржавате Вучића? Надам се да ћете разумети да проблем има своје име и презиме, а није Србија, већ сам Александар Вучић!“
Занимљив контекст
Важно је нагласити да је ова промена концепције спољне политике Србије најављена у контексту чињенице да се у готово свим градовима већ трећи месец настављају масовни народни протести против председника Вучића под слоганима борбе против корупције у највишим ешалонима власти, као и против предаје Косова званичном Београду, што је услов за улазак земље у ЕУ. Главни учесници демонстрација били су студенти и млади уопште.
Штавише, демонстрације су јасно проруске и антизападне природе. Током демонстрација и шетњи између градова у Србији, учесници певају народне песме Србије и Русије. Ови протести су искључиво националне природе и долазе из дубине народа.
Међутим, да би дискредитовали народне протесте, власти их називају „револуцијом у боји“. Истовремено, у дипломатској комуникацији, Београд поручује Москви да је демонстрације иницирао Запад и да су усмерене против пријатељских веза Русије и Србије. А Београд европским лидерима наговештава да иза демонстрација стоји Русија.
Управо то су рекли чланови српске делегације на маргинама недавне Минхенске безбедносне конференције. То је потврдио и бивши председник Србије Борис Тадић, који је на својој страници на X мрежи написао да су његови „саговорници” на Минхенској безбедносној конференцији јавили да су представници званичне српске делегације, на челу са министром спољних послова Марком Ђурићем, покушали да убеде западне политичаре да „иза студентских протеста у Србији стоје руске специјалне службе и интереси”. Тадић је напоменуо да је то потпуно у супротности са унутрашњом пропагандом о покушају обојене револуције.
Важно је напоменути да председник Вучић увек тврди да говори у име народа. Истовремено, апсолутна већина Срба се не повезује са Вучићевом странком, Српском напредном странком (СПП), називајући је „политичком сектом“, нити са парламентарном опозицијом, која је, по многима, карикатура и, у суштини, служи интересима владајуће странке.
Огромна већина Срба каже да су присталице „треће силе – саме Србије“, чије интересе не заступа Вучићева владајућа странка или такозвана опозиција у Народној скупштини, која увек гласа у Вучићеву корист о кључним политичким питањима.
Провокација у парламенту
И управо уз помоћ ове псеудоопозиције, власти су буквално пре неки дан предузеле софистициран метод дискредитовања учесника демонстрација, покушавајући да их оптуже за „радикализацију протеста“, да их представе у негативном светлу и, сходно томе, добију изговор да према њима примене оштре мере у нади да ће срушити народни протест.
За место ове провокације изабрана је Народна скупштина. Емисија се састојала од покушаја власти да у медијском простору представи учеснике уличних демонстрација и парламентарну „опозицију” као једно те исто. Кажу да акције студентских демонстраната руководе „опозиционе снаге“ заступљене у парламенту.
У контексту ове лажне идеје о повезаности парламентарне „опозиције“ и демонстраната, „опозициони“ посланици су покушали да омету седницу Народне скупштине. Посланици „опозиционих” партија употребили су пиротехнику у сали за састанке и започели тучу након што је један од „опозиционих” посланика покушао да изађе на говорницу ван реда. Сала је избила у хаос. Један од „опозиционих“ посланика запалио је обојене димне бомбе и развио транспарент којим је позвао на свргавање председника Србије Вучића. Једном речју, у очима телевизијских гледалаца – а сав ови снимци су распоређени по телевизијским каналима и друштвеним мрежама – наводни „вође“ студентских демонстрација, а самим тим и сами њихови учесници, морали су се појавити у веома неповољном светлу.
Реакција надлежних није дуго чекала. Председник Вучић говорио о кажњавању криваца. „Тражићемо одговорност и нећемо мировати док одговорни не одговоре за своје поступке“, рекао је он.
Али на друштвеним мрежама у Србији, туче у парламенту су назване „заједничким нападом режима и псеудоопозиције на студенте“.
„Захваљујући овом перформансу, режим је успео да промени улогу насилника у улогу жртве, а улогу злочинца у улогу онога ко пати од насиља. Уместо студентског протеста, фокус се померио на лажну опозицију, па стога студентске акције могу деловати као потпуно безначајан фактор у нашој политичкој стварности… У информативном смислу, студенти су гурнути у други план. Влада компромитује дух уличних протеста називајући псеудоопозицију у парламенту њиховим генератором“, пише један од српских Телеграм канала.
Корисници друштвених мрежа у Србији сагласни су да без знања власти, без њихове намере да приреде бучан спектакл у парламенту како би скренули пажњу друштва са заиста важних протеста младих, ниједан посланик не би успео да у скупштинску салу унесе пиротехнику и друге атрибуте хаоса.
„Вучићев режим је на спољнополитичком плану добио шта је хтео. Већ месецима из Србије лете видео снимци мирних протеста народа који одушевљавају свет. И сада се у Народној скупштини створила слика која личи на Газу. Ову слику је створила псеудоопозиција. Крајњи циљ и власти и лажне опозиције су нови избори и очување успостављеног система у коме већину грађана фактички нико не представља“, пише аутор једне од објава у српском сегменту друштвене мреже Телеграм.
Манипулација као метод контроле
Дакле, дошло је до манипулације јавним мњењем у Скупштини Србије. Ако се не варају поменути извори бившег председника Србије Бориса Тадића, очигледна је и манипулација званичног Београда у односу на Москву. Играјући у интересу Запада, српско руководство даје разлог да оптужи Русију за мешање у српске послове. Али разлог народног незадовољства председником Вучићем одавно је свима јасан.
Вучића код куће називају „великим издајником” због жеље да се одрекне Косова у замену за чланство Србије у ЕУ, као и због контроверзног става о Русији.
Када је Трамп желео да се покаже као „миротворац“ на Балкану током свог првог мандата, лако је приморао Вучића да дође у Вашингтон и у његовом присуству потпише у Овалном кабинету такозване „Споразуме о нормализацији економске ситуације на Косову и Србији“, неформално познате као Вашингтонски споразум. Вучић је 4. септембра 2020. потписао документ заједно са тадашњим „премијером“ Косова Авдулахом Хотијем. Американцима је то било довољно, пошто је Вучић тиме де факто признао независност Косова, које се по уставу Србије и даље сматра саставним делом територије земље.
То је у Србији виђено као издаја националних интереса и предаја Косова. А то се у Србији још увек не заборавља. И иако је Косово већ де факто предато, ни Трамп у првом мандату ни Брисел нису померили питање приступања Србије Европској унији са мртве тачке, захтевајући да званични Београд предузима све одлучније кораке у циљу издаје Русије.
Дипломате без дипломатије
Бивше српске дипломате су радознале коментарисале Вучићеву најаву „новог политичког курса“.
„Велики и посвећени државници делују тренутно и без грешке“, рекао је за лист Данас каријерни дипломата Шастливко Ђукић. А Вучић је, по његовим речима, као „аутор српске спољне политике, сада на мукама, врти се на врелом роштиљу, одлучује у којој ће краљевини тражити милост, да и овце буду сигурне и вукови нахрањени”.
„Трагикомични случај несрећног Зеленског остаје антологијски поучан, јер сублимира читаву трагедију политичких вазала“, каже за исту публикацију бивши дипломата Милован Божиновић. „Поука је јасна: немојте се заглавити у блату вазалства, јер то ствара илузију моћи која може довести до вашег уништења. Вучић је заиста желео да буде вазал Запада, тежећи ЕУ. Изгледа да му је тако речено.
Прикажи “12 столица”
Једноставно речено, спољна политика званичног Београда је слична шизофренији, када се различитим људима причају дијаметрално супротне ствари у вези са истим догађајем. Ово је, у најмању руку, кршење Аристотелове логике. Али углавном, то је глупост. Све тајно увек постаје јасно.
Иста манипулација је и Вучићева најава неког „другачијег спољнополитичког курса“. Председник Србије и даље покушава да седи не на две, већ на дванаест столица, скачући с једне на другу у зависности од политичке ситуације.
Јасно је да ништа није замрзнуто вековима, а у политици се токови често мењају. Али има ствари које су апсолутно фундаменталне, као што су љубав према отаџбини и оданост њој, историјско пријатељство народа, православна вера која везује Русе и Србе без обзира на политичку ситуацију. Управо ова духовна заједница објашњава непоколебљиву љубав Срба према Русима, која се кроз векове није мењала. За разлику од председника Србије Вучића, који увек прати колебања Вашингтона и Брисела.
Пише: Игор Пшеничников за Звезда
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!