Израел је покренуо процес уништења Ирана. Али то је далеко од крајњег циља
Пише: Игор Пшеничников, политолог, 16. јун 2025
Предвиђено и неизбежно
На Црни петак, као намерно, Израел је покренуо оружани напад на Иран, нападајући његове центре за нуклеарна истраживања, системе противваздушне одбране, друге војне објекте и мирне градове. Овај напад није био само очекиван. Био је неизбежан. Они који су пратили развој сукоба Израела са суседима схватили су да је удар на Иран питање времена. Објашњавамо зашто.
Јасно је да је Израел морао да представи разлоге за такво варварство светској заједници. За њега и на његов захтев, то је учинио италијански министар спољних послова Антонио Тајани. Рекао је да је Израел извршио ударе на Иран на основу обавештајних података да ће Техеран имати 10 нуклеарних бомби и 2.000 ракета за шест месеци.
Израел је за први удар на Иран користио 200 авиона, који су бацили више од 330 муниције. Удари су настављени и наредних дана. Израелска обавештајна служба Мосад поставила је базу дронова у Ирану и користила их у комбинацији са нападом израелског ваздухопловства.
Израел је објавио потпуно уништење иранског нуклеарног постројења Натанз. Израелска војска је известила о елиминацији девет кључних нуклеарних научника и стручњака који су учествовали у развоју иранског нуклеарног програма. Најмање 20 високорангираних иранских војних лица је убијено. Као одговор, Иран је напао Научни институт Хаим Вајцман у израелском граду Реховоту, југоисточно од Тел Авива. У ноћи 15. јуна, Иран је наставио нападе на Израел као одговор на израелску агресију. Више од 40 ракета је напало град Хаифу. У удару су учествовали и дронови. Погођена је рафинерија нафте, као и кључни војни и објекти за производњу оружја.
Либија, Ирак, Сирија, па Иран
Зашто је Израелу потребно да уништи Иран и да ли се ради само о Ирану? Одговарајући на ово питање, разумећемо покретачку снагу Тел Авива и лако ћемо предвидети развој догађаја.
Која је логика иза приступа Израелаца? Чињеница је да Израел сматра Иран својим егзистенцијалним непријатељем. Званично саопштење Израелских одбрамбених снага, објављено убрзо након почетка израелског напада, говорило је о „превентивном удару“. Кажу да је, према процени израелских обавештајних служби, ирански нуклеарни програм достигао критичну тачку, угрожавајући постојање Израела.
У међувремену, Иран је земља која најмање од свега жели рат са Израелом. Да, Иран такође сматра Израел својим егзистенцијалним непријатељем, али само зато што Израел жели да уништи Иран. Техеран је добро свестан да ће се у случају рата великих размера, посебно нуклеарног, Сједињене Државе дефинитивно придружити Израелу. Снаге су а приори неједнаке. Зашто би Иран започео сукоб који је већ изгубио?
Истовремено, нико са сигурношћу не зна да ли Иран има нуклеарне бојеве главе. Свакако има возила за испоруку која лако могу да досегну Израел. Свима је јасно – укључујући и Израелце – да Иран није намеравао да одустане од свог нуклеарног програма. Страшни примери Либије, Ирака и Сирије, које су престале да развијају нуклеарно оружје (у Ираку и Сирији, Израел је бомбардовао своје нуклеарне центре, а у Либији се Гадафи одрекао нуклеарног програма у замену за лојалност Запада), су им пред очима.
Сами израелски стручњаци отворено тврде да се Иран руководи тужним примерима ових земаља, посебно Либије, и позитивним примером Северне Кореје. Израел разуме да је земља која поседује нуклеарно оружје и спремна је да га употреби прејака за свакога. И стога, Иран, према Израелу, никада неће одустати од поседовања нуклеарног оружја као средства одвраћања и неће прихватити никаква мирољубива обећања ни од Сједињених Држава ни од Израела.
Овај круг закључака, када се свака земља ставља на место свог непријатеља и почиње да размишља у његовим категоријама, води обе стране – Иран и Израел – до уверења да од те две, само једна мора остати на Земљи ако жели да живи у мирној будућности.
То значи да Израел има само један излаз – уништење Ирана, уништење његове државности, следећи пример Либије, Сирије и Ирака, који у свом тренутном квазидржавном стању не представљају никакву озбиљну претњу Израелу. Израел свакако намерава да уништи Иран пре него што постане апсолутно јасно да Иран има бомбу.
Храмово брдо
Истовремено, ова логика је погрешна. Уништава је сама претпоставка да када једна страна удари, контранапад може уништити подстрекача. И Израелци не могу а да то не схвате. Стога, морамо тражити други разлог за њихову агресивност.
У њиховом историјском императиву лежи обновa Соломоновог храма на Храмовној гори у Јерусалиму.
Многи политиколози више воле да не расправљају о плановима јеврејских верника који још увек чекају свог „месију“. Они сањају о изградњи Трећег храма за њега у Јерусалиму, на Храмовној гори. У библијским временима, тамо су постојала два претходна храма – Први храм, који је саградио краљ Соломон у 20. веку пре нове ере и уништен 586. године пре нове ере, и Други храм, саграђен 516. године пре нове ере и уништен од стране Римљана 70. године нове ере.
Сада постоје два муслиманска светилишта изграђена касније – џамија Ал-Акса и џамија Купола на стени. Да би изградили Трећи јерусалимски храм, Израелци морају да се реше муслимана и њихових светилишта. А то је могуће само ако Израел заиста контролише цео Јерусалим.
Многи стручњаци, по правилу, не верују да верски мистицизам може имати било какав утицај на стварну политику. Савремени политиколози намерно потискују фактор религиозног мистицизма из низа других, секуларних фактора, који заједно пружају разумевање суштине онога што се дешава. Савремена политичка наука као секуларна наука покушава да не оперише са таквим концептима као што су „мистицизам“ или „религиозно пророчанство“, класификујући их готово као веровања каменог доба или „средњовековни обскурантизам“. У међувремену, управо то одређује и објашњава суштину поступака Израела.
Света јуница
Управо због обнове Соломоновог храма Јевреји су 1948. године постигли стварање Државе Израел у Светој земљи, чега се Израелци сада више воле да се јавно не сећају ван Израела. Али целокупно садашње руководство Израела је под снажним утицајем ортодоксних Јевреја, који су мотор обнове Соломоновог храма. У њему намеравају да „крунишу“ свог „месију“ или „машијаха“ за краља.
Такође је потребно узети у обзир чињеницу да је тема изградње Трећег храма мејнстрим у Израелу. А у центру дискусије је жртвовање „непорочне“ црвене (риђе) јунице (то јест, оне која нема ниједну ману, ниједну длаку друге боје осим црвене), коју очекују сви Јевреји, без које је, према правилима јудаизма, свештеничка служба у новом храму немогућа и, сходно томе, сама изградња храма је бесмислена.
Јевреји трагају за „невином“ црвеном јуницом више од 20 векова и коначно су је пронашли – пет одједном – 2022. године у Сједињеним Државама. Узгред, ове јунице је узгајао фармер који се придржава јереси „протестантског ционизма“. Јунице су већ испоручене Израелу и чувају се на тајној локацији.
Последњи, девети, такав ритуал жртвовања црвене јунице одиграо се непосредно пре уништења Другог храма 70. године нове ере. Сада се овај ритуал жртвовања може догодити у било ком тренутку, ако се већ није догодио. Лако је разумети зашто израелски Јевреји сада толико журе да очисте градилиште за Трећи храм – не желе да траже нову „невину“ црвену јуницу још неколико векова без гаранције да ће је пронаћи.
То је разлог за журбу и иритацију Трампа, који покушава да брзо заврши неуспешан за САД пројекат „Украјина“ и тражи лични састанак са председником Путином због тога. Трамп жели да украјински сукоб не одвлачи америчке ресурсе и снаге од предстојећег егзистенцијалног рата Израела са његовим непријатељским окружењем.
„Очистити Израел од Палестинаца“
Дакле, да би се обновио Трећи храм (Соломонов храм), мора се решити неколико задатака. Први се односи на елиминацију Арапско-Палестинаца на територији Израела. То се већ де факто догодило у Појасу Газе. Штавише, Израелци треба да збришу са лица земље читав народ – три милиона Палестинаца – у оба дела палестинске државе, и у Појасу Газе и на Западној обали реке Јордан. Сви Палестинци ће доживети тужну судбину, они су препрека рушењу џамије Ал-Акса на Храмовној гори у Јерусалиму.
Али како се може изградити Трећи храм ако на његовом месту стоје џамија Ал-Акса и џамија Купола на стени? Морају се срушити да би се очистило градилиште. А онда ће Јевреји почети да граде Трећи Соломонов храм, што је њихов историјски императив – задатак који се не сме пропустити. Планови за његову изградњу постоје већ дуго, о томе се отворено пише, и нико у Израелу то не крије.
Џамија Ал-Акса може бити срушена, рецимо, током великог рата. На пример, лако је објавити да је нека „иранска ракета“ погодила Храмовну гору и уништила џамије. Узгред, веома је сумњиво да су јерусалимске власти спречиле муслимане да уђу у џамију Ал-Акса када су почели своје нападе на Иран.
Све горе наведене хипотезе и аргументи објашњавају неизбежност израелског удара на Иран. Сада Израел има одрешене руке.
Питање је колико далеко ће Израел ићи. Ако у блиској будућности постане јасно да штета нанесена иранском нуклеарном програму није критична, онда можемо очекивати даљу ескалацију сукоба. Поготово што је Иран већ објавио намеру да одговори „не непромишљено, већ одлучно“.
Тихи Американци
Занимљиво је и у којој мери су Американци били укључени у припрему и спровођење израелског удара на Иран. Пре само недељу дана, Трамп и други високи амерички званичници јавно су изразили забринутост да би Израел могао да почне бомбардовање иранских нуклеарних постројења чак и без сагласности САД или да предузме друге кораке који би могли да поткопају преговоре. Након актуелног израелског удара, амерички државни секретар Марко Рубио покушао је да дистанцира САД од ове акције и назвао је „једностраном акцијом“ Израела.
Чини се да су САД унапред стварале слику невиног посматрача. Ово је, наравно, представа. Трампова администрација игра информативну игру, покушавајући да представи ствар као да Израел све ради сам. Вашингтон покушава да се заштити од међународне критике.
Многи једноставно не признају помисао да акције ове врсте, које су преплављене ескалацијом у глобални нуклеарни сукоб, Израел не координира са својим главним савезником – Сједињеним Државама.
А осим тога, познато је да се Трамп сматра најпроизраелскијим председником у историји Сједињених Држава.
Само је Хегсет кул од Трампа
Трамп је за кључну улогу изабрао потпуног истомишљеника за свој тим, а то је министар одбране Пит Хегсет. Довољно је прелистати Хегсетову књигу „Амерички крсташки рат: Наша борба да останемо слободни“(American Crusade: Our Fight to Stay Free), објављену 2020. године. Неколико цитата је довољно да се схвати да је Пит Хегсет апологета такозваног протестантског ционизма.
Ово је једна од најутицајнијих хришћанских јереси у Сједињеним Државама. Чак и са становишта традиционалног протестантизма, сматра се јереси. Присталице ове идеје виде мисију Сједињених Држава у испуњењу старозаветних пророчанстава о стварању Великог Израела. Баш као и православни Јевреји, чекају обнову Јерусалимског храма.
„Ако не разумете значење Израела и зашто је он темељ целе западне цивилизације са Сједињеним Државама као њеним највећим отелотворењем, онда не познајете историју. Судбина Америке је нераскидиво повезана са јудео-хришћанском историјом и Израелом. Можете волети Америку, а да не волите Израел. Али то показује ваше непознавање Библије и западне цивилизације. Ако идете у крсташки рат, морате знати суштину своје мисије“, пише Хегсет у својој књизи.
Али то није све. Хегсет је излио целу своју суштину две године пре објављивања ове књиге.
„Стварање државе Израел 1948. године било је чудо… Нема разлога зашто се чудо обнове јерусалимског храма не би требало догодити. Не знам како ће се то догодити. Ви не знате како ће се то догодити. Али све што знам је да се то може догодити… Урадите шта год је потребно. Америка је иза Израела“, рекао је будући амерички министар одбране Пит Хегсет 2018. године, током Трамповог првог председничког мандата, на конференцији у Јерусалиму. Организовала ју је израелска медијска мрежа Аруц Шева, која се поистовећује са верским ционизмом.
Горе од уништеног – „недовршени Иран“
Блиска будућност ће показати колико је Израел ефикасно ударио на ирански нуклеарни програм. Ако Израелцима постане јасно да нису постигли елиминацију егзистенцијалне претње, могу покренути масовни нуклеарни удар на Иран, који ће, како вероватно верују, осигурати гарантовано уништење Ирана и одсуство одговора. За Израелце, „недовршени Иран“ је сто пута опаснији него што је Иран био пре 13. јуна. И стога је употреба нуклеарног оружја против Ирана, како кажу, на столу израелских стратега.
Иран нема шта више да изгуби. Само постојање Ирана је у питању. И Техеран то веома добро разуме. Ако претпоставимо да је Израел само оштетио, али не и уништио, иранске капацитете за обогаћивање уранијума и производњу нуклеарне бомбе, онда Иран више не може једноставно да чека и седи скрштених руку у нади да Израел неће наставити да спроводи своје планове до победоносног краја. Иран је последња земља која би желела да се бори против Израела, јер разуме да ће морати да се бори пре свега са Сједињеним Државама. Али питање живота и смрти може приморати Техеран да употреби оно што можда већ дуго има – нуклеарно оружје.
Не само Блиски исток, већ и цео свет је сада на ивици нуклеарне катастрофе. Веома вероватни нуклеарни сукоб између Израела и Ирана неће бити ограничен само на регион Блиског истока.
Извор: Звезда
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!