Косметски Срби су специфичног идентитета српског националног бића укорењеног још у старом веку на простору од Ниша до Скадра, где се оформио први српски државотворни ембрион, где су настајале и опстајале све српске државе, где су утемељене велелепне престонице свих српских држава на једном малом али светом простору, простору којим су ходили „Големи очеви“ и „Високи свеци“, простору познатом као „долина српских краљева“ или Метохија.
У таквим историјским околностима постојала је и институција „уговорених бракова“, институција којом су се решавиле изузетно тешке и компликоване облигационо-правне обавезе међу појединцима, међу породицама и племенима, као и у међудржавним односима (ратовањима, личним и колективним дуговањима, крвним осветама међу Србима и сукобима са иноверницима, ратовима истородних племена и др.). Најчешћи разлог постојања уговорених бракова био је мањак женске или мушке популације услед честих и тешких ратова, великих епидемија или масовних одлазака у дугогодишња печалбарења. Ти уговорени бракови омогућавали су даљи опстанак нације уопште.
У таквим браковима (уговореним браковима) било је случајева где је међу супружницима постојала велика разлика у годинама која се решавала строгим уговорним одредбама да се брак конзумира тек са пунолетсвом малолетног партнера. Некада је у тим браковима био пунолетан и старији супруг од млађе и малолетне супруге (нпр. Краљ Милутин и Краљица Симонида) а некада обрнуто (муж малолетан а жена пунолетна и много старија). Такав један брак је опеван у народној песми Срба Космета „Лешо пиле“ где је млада удата за мужа-дете и казује мајци разлог што неможе да дође код ње у госте а мужа опомиње да је не зове „дадо“:
„…Несам ти дада лудо, него сам ти жена
Жељке те изеле, вуци те разнели…“
Ову песму су наши музиколози недавно извукли из заборава и пар певача је певају, иако је песма у појединим деловима измењена и уподобљена са данашњим језичким и музичким стандардима, ипак је најлепша и најоригиналнија од свих досадашњих песама са нашег простора. Песму чини лепом и пријатном за слушање управо перфектно извођење вокалне солисткиње Миљане Славић. Ова млада, надарена и лепа уметница из Грачанице у певању је унела сво своје биће и својим је гласом, покретима и аутентичном ношњом досегла у естетску, поетску, емотивну и временску димензију из које је поникла ова песма као најлепши драгуљ нашег народног стваралаштва.
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!