“Као што се у Пекићевом роману „Време чуда“, фреске у пуном сјају пројављују испод креча којим су их Титове комуноусташе наружиле и сакриле од погледа, тако се и током студентског протеста, испод наслага наметнутог НВО-УСАИД антисрпства, динкоидно-прогласовске пропаганде и анархо-левичарских контаминација, незадрживо помаља традиционални српски културноидентитетски образац, деценијама предмет омаловажавања, ругања и потискивања. Делује да је управо то, и код младих и код старих, управо она животодавна снага и инспирација која може ову државу и читав народ да пробуди из анестезије и усмери догађаје у добром правцу. То нам се већ дешавало током историје. Можда је време чуда поново наступило…“проф. др Владан Вукосављевић
“Племенит, частан, мудар и родољубив човек, свестан своје краткорочности и смртности, и обавезе да за собом остави нешто добро и трајно, у вама види оно што је најлепше у животу: види младост, види радост, види снагу, вољу за животом – али животом у достојанству, слободи и стваралаштву. Види и сопствено продужење, онај Живот Вечни о којем се пева и за који се молимо, види и будуће сећање на себе, и исконску успомену на претке који су му обезбедили не само живот већ и услове за живот у љубави и стваралаштву. Узурпатор и његови саучесници у вама виде само своју пролазност, своје ропство злочину и велеиздаји, свој крај у беди, моралној и финансијској – и вечиту најгору успомену у историји Срба! Зато вас мрзе и зато вас се, што је најважније, боје! Њихов страх је већ ваша победа, а њихова мржња је ваша потврда да сте на правом путу и да не смете да пропустите прилику да се љубављу и слободом изборите не само за своје спасење већ и за спасење рода свога”, проф. др Вишеслав Симић.
Данас сам са студентима, из једног разлога, а то је што су се наши студенти окупили да 15- минутним ћутањем дају подршку свему ономе што је здраво, што је добро, што је државотворно, мислим да се ми сви налазимо под неком надстрешницом. Ово су нека чиста млада бића која су одлучила да дигну свој глас против свега онога што је достојно човека и достојно живота у држави Србији. Они нису страни плаћеници, ово нису поткупљени студенти, ово нису студенти који су стали у овај строј из било које користи, овде је проговорила младост која је у Београд певала и државну химну, и Востани Сербие и Ускликнимо с љубављу светитељу Сави“, Маринко М. Вучинић.
“Ако су студенти, чак и они непобожни нека врста алатке којом ћемо ми конзервативни и хришћански Срби имати блажи јарам од овога сада, мислим да би макар вербално требало да их подржимо. А не да их осуђујемо. Јер, као што видимо, наши преци нису тако радили”, проф. др Марко Пејковић
Драги студенти, међу којима су и моја деца, поклањам се вашој великој жртви и искреној борби за слободу и правду и према својим могућностима и способностима активно подржавам. Молим вас, опростите онима који ваш подвиг нису до сада препознали! Ви сте урадили све што стоји до вас и за то вам само припадају похвале, а ако крај онога што сте покренули не буде значио промену система кривац ће бити онај део народа који вас није подржао и они који су покушали да вас злоупотребе због личних интереса, као и они ауторитети који нису имали храбрости да заврше ваш посао а били су дужни.
Драги студенти, велико вам хвала јер сте народ подигли из очајања и вратили му наду!
Драги студенти, нека вас Господ, молитвама Пресвете Богородице, Светога Саве и Свете Небеске Србије укрепи, заштити од напада и искушења, подари духовно и телесно здравље, снагу и мудрост да истрајете у борби за опште добро и да вас води правим путем!
Учинимо што до нас стоји, остало ће Господ дати!
Раб Божији Горан Живковић
Извор: Борба за истину
Повезан чланак:
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!