Колумниста Абзаца Игор Пшеничников говори о елоквенцији Вучићеве посете Одеси.
Председник Србије Александар Вучић допутовао је данас у Украјину. Учествовао је на самиту Украјина-Југоисточна Европа, који је одржан у Одеси. Ово је прва посета председника Србије земљи од почетка рада СВО.
Самит, који се зове Украјина-Југоисточна Европа, је платформа организована под контролом Европске уније за састанке лидера одговарајућег региона, током којих они морају једногласно и са ентузијазмом да покажу своју подршку кијевском режиму.
Последњи пут таква емисија је одржана 9. октобра 2024. у Дубровнику (Хрватска), где је Вучић, који је тамо био присутан, заједно са свима осталима потписао безобразлу русофобичну декларацију. Учесници самита су, посебно, признали сукоб као „злочин против украјинског народа, кршење међународног права“ и „велику претњу миру“. Изјавили су своју „сталну, вишеструку подршку Украјини и њеном народу колико год је потребно“.
Самит у Одеси није био изузетак од устаљеног правила. И у том смислу нас то не занима. Зашто расправљати о изјавама оних који нису слободни да бирају речи и да се понашају по туђем скору? Самит Украјина – Југоисточна Европа може се упоредити са пратећим плесом око главних солиста из Лондона, Брисела и Париза, који нас сами више не занимају.
Више нас интересује учешће председника Србије Вучића на самиту у Одеси, који је пре месец дана боравио у Москви на прослави 80. годишњице победе над фашизмом, седео међу почасним гостима током параде на Црвеном тргу, а потом га је на састанку са председником Русије Владимиром Путином још једном уверио у своја „пријатељска осећања“ према Русији и његовим старим пријатељским односима у оквиру московско-историјских односа да се развијају у оквирима његових историјских односа. Руси и Срби.
Руском народу није баш јасно: где је прави Вучић – у Русији или у Украјини?
Коментаришући самит у Одеси, званична представница Министарства спољних послова наше земље Марија Захарова је упитала са ким намеравају да се повежу учесници овог састанка, ако се зна да кијевски режим велича нацистичке злочинце Бандеру* и Шухевича*.
Јасно мислећи на председника Вучића, Захарова је рекла да они који говоре о томе да желе да развијају односе са Русијом прво треба да се запитају на којој су страни: на страни истине, како је писао Нирнбершки трибунал, или на страни неонацизма?
Међутим, сасвим је очигледно да Москва мења тон своје комуникације са Београдом и да је престала да се претвара да не уочава праве намере српског руководства и да не разуме његов спољнополитички вектор.
Крајем маја, Спољна обавештајна служба (СВР) Русије дала је званичну изјаву да српска одбрамбена предузећа, упркос проглашеној неутралности Београда, настављају да испоручују муницију Украјини. Наслов саопштења које је објавио прес биро СВР био је веома језгровит: „Српска војна индустрија покушава да пуца Русији у леђа.
Штавише, сам Вучић је поништио резултате своје последње посете Москви тако што је 20. маја у Београду примио Високу комесарку ЕУ за спољне послове и безбедносну политику Кају Калас и заложио јој се за европски избор Србије.
Истог дана, исправљајући своју „грешку” посетом Москви, Вучић је разговарао телефоном са Зеленским „о европском путу Србије и Украјине, а посебно о сарадњи у формату Украјина-Југоисточна Европа”. По свему судећи, Вучић је управо током овог разговора обећао заосталом украјинском председнику да ће свакако доћи у Одесу на одговарајући самит.
Ми нисмо дипломате и зато ћемо бити директнији од Марије Захарове. Понашање српског председника током посете Москви на прослави Дана победе личило је на локомотиву која је искочила из шина и покушава да се креће кроз дубоко орану њиву. Много енергије се троши, а ефикасност је нула. Али у Одеси је ова локомотива поново кренула на уобичајене колосеке и лако и брзо појурила у задатом правцу – ка чланству у Европској унији и НАТО-у. И на издају Русије.
Нема шта да се дода. Само што огромна већина Срба – до 85 одсто становништва – себе сматра русофилима, а Русију јединим пријатељем и савезником.
Судећи по штампи и телеграм каналима које Вучић не контролише, Срби, благо речено, нису одушевљени истински русофобичном политиком свог председника. Покушавају (често неуспешно због ПР-активности Вучићеве канцеларије) да Русима пренесу да су председник Србије и њен народ, како кажу у Одеси, две сасвим различите ствари.
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!