Да поглавица Лав Који Седи На Две Хоклице (ЛКСНДХ), баш протеклог викенда није, мада доцкан, отишао у хајдуке, седмица пред нама могла се некоме и привидети као шанса да се, са почетком редовног пролећног заседања Народне скупштине, побуњена Србија, али и, од Устава и институција одметнута, власт могу „привести“ институцијама и дијалогу.
Јер, Врховна Институција Над Институцијама која је успела да прекрши чак и једну од оних осам припадајућих протоколарних уставних обавеза (сретењско ордење делио је тек 16. вељаче, пошто му је на Сретење, од државног церемонијала за Дан државности, важнији био страначки митинг напредњака у Сирмијуму!) – током обиласка „блиског и далеког истока“ Србије, па и Хајдук-Вељкове крајине – најавио је нову етапу пузајућег државног удара, тј. заклео се да ће он, после некакве „неуспешне обојене револуције“, повести „успешну контрареволуцију“, тако да ће „земљу поново довести у ред“!
А онда је председник Србије – моја скромна помоћ „сестрама кармелићанкама“ из Уставног суда, не би ли се, макар и пет минута после 12, пробудиле из дванаестогодишњег завета ћутње – у само неколико реченица, све противно члану 111 Устава („Председник Републике изражава државно јединство Републике Србије.“), наставио да бесповратно продубљује фронт према три четвртине грађана који нису гласали за њега.
Ево само дела ужасних увреда, клевета и баљезгарија које је, у Бору и околини, изрекао на рачун студената и грађана чији би требало да је председник:
„Три месеца блокада, разарања, нерада, неодговорности и уништавања… Издржаћемо ми то, уништили су три месеца, појели, разорили економију за три месеца, али успећемо да се подигнемо… Победићемо ово зло које нас је споља напало и жели да уништи нашу земљу… Немојте да лажете народ да је вама до права и правде, кажите слободно – хоћемо Вучићеву главу!… Ми ћемо вас ускоро позвати у Београд, све! Све ћемо позвати у Београд, целу Србију, да покажемо да Србија није шака зоби коју ће они да позобају са лакоћом…”
Претио је изборима (изборима по његовим правилима и процедурама!), пренебрегавајући у бесу да он на тим парламентарним изборима, као „председник свих грађана“, не би, према Закону о спречавању корупције, смео да учествује: “Хоћете изборе, добићете их увек и победићемо вас још убедљивије. Све може, али мора да буде демократски. А то да улицом долазите на власт, тај филм више никада нећете гледати!”.
Па, како мисли да то „мора да буде демократски“, ако је Његова Тајница, још 25. новембра 2024, у дану када је требало да се расправља о предлогу буџета за ову годину, укинула најважнију институцију законодавне власти – Народну скупштину Србије?! Управо тај, школски пример државног удара – противуставна, противзаконита, нелегална и насилна смена носилаца власти коју спроводи део извршне власти или државне управе, неки високи државни званичник или политичка фракција власти, али никако не обични грађани – описао сам у колумни „Референдум о опозиву здраве памети“ (17.1.2025).
Како Поглавица замишља да се то изведе „демократски“, ако је – о чему сам писао у колумни „Је ли било Вуч(ев)ићеве вечере?“ (4.2.2025) – председник Владе, још 28. јануара, „донео неопозиву одлуку да поднесе оставку“, али она, до дана данашњег није „констатована“ у парламенту, а тек од дана када се, тј. ако се „констатује“, тече рок да се, у садашњем скупштинском сазиву, покуша формирати нова?! И, како то да буде „демократски“ ако се Уставни Узурпатор већ, противуставно, експлицитно изјаснио:
„Не дам прелазну владу, не дам техничку владу, не дам, не дам…!“
Како то поглавица ЛКСНДХ мисли да „мора демократски“, ако је недржавнички, национално неодговорно, у стилу бедног политичког кукавице, испланирао одржавање седнице Скупштине Србије поводом пресуде председнику Републике Српске, баш на дан за када су најављени масовни студентски и грађански протести у Београду? Само још фали да тога дана, као додатни „прстен заштите“, доведе и оно мало на Косову и Метохији преосталих Срба…
Пише: Цвијетин Миливојевић
Косово и Метохија су Срце и Душа Србије!